Samo 2 minuta. Toliko dugo nisam obraćala pažnju, bilo je dovoljno. Dobila sam poruku u vezi posla, pročitala je, razmislila šta da odgovorim.
Pustila sam mu ruku da bih odgovorila, poslednji put da sam je držala ali nisam znala. Istrčao je na bulevar. Imao je 4 godine.
Sada kada se prisjećam tog dana ta dva minuta djeluju kao vječnost, tada su prošla kao 2 sekunde. Sve se tako brzo desilo.
Znam da je bilo 2 minuta jer je poruka stigla u 11:48, a odgovorila sam u 11:50 i tog trenutka je auto naglo zakočilo na bulevaru ispred mene.
Nisam znala šta se desilo par sekundi, zamišljala sam da bi tako nešto bilo bučnije. Možda zvuk sirene vozača, zvuk udaraca. Ali nisam ništa od toga čula.
Dovoljno je bilo 2 minuta da mi se svijet sruši. Ne znam zašto ovo pišem.
(Ispovesti.com)