“Prije par godina moja cimerka imala dečka bildera.
Htio sam malo da se našalim s njim i zalijepio sam teglu superljepkom. I kad su pravili večeru poturio im tu teglu.
Čovjek se mučio i mučio. Pola sata nije htio da odustane. Nema šta nije probao. Reko daj da ja probam, nije to do snage.
Oboje mi se nasmijali. Dok nisu gledali zamijenim teglu i drugu odvrnem odmah. Kažem evo. Gleda on, nešto mu nije jasno. I… Uzme opet onu zaljepljenu! ! !
Misleći da je nova u pitanju.
Mučio se par minuta, pobjesnio i otišao kući. Ljudi moji nikad mi teže nije bilo da se ne nasmijem. ”
Smatram da su profesori u školama samo nesposobni ljudi koji nisu u stanju da se oznoje za bilo kakav ozbiljan posao, zato se i zadovoljavaju smešnom platom. Dok o profesorima na fakultetu imam jako visoko mišljenje i mnogo poštovanja.
Radim kao. Nastavnica matematike, ranije sam pored toga i svirala u filhatmoniji jer sam i muzički obrazovana. Muž mi je urmo pre godinu ipo dana, i sama sam sa dvoje dece i prosvetarskom plato plus šta uhvatim od privatnih časova. Imam jednog komšiju koji je u zadnjih pola god počeo kao sitno da flertuje. Nesnosno je ružan i pri tom neki vozač, kamiondžija taksista, prost čovek, ali fin. Izbegavala sam ga iskreno. U avgustu smo imali skupštinu stanara i iznenadio me svojim idejama i preduzimljivošću za farbanje ulaza i hodnika (tu ja pomislih, pa dobro nije on loš čovek). Nedugo potom u liftu se sreli i ne znam kako je do toga došlo pita me da mi okreči stan, da mi pomogne jer eto ja sam sama s decom a on želi da mi pomogne. Ja sam mu čak i dala ključ od stana (nije da ima šta iz njega da iznese). Jednog dana ja se vraćam s posle a on na merdevinama kreči i na telefonu pustio Richarda Štrausa. Ja u šoku! Šofer sluša Štrausa!? Izašli smo pre par dana. Dopada mi se.