“Živim sa cimerkom i juče ja dolazim u stan i ona mi pokazuje prelijepu kutiju cvijeća i kaže poslao joj je momak.
Ja se oduševim jer je u kutiji moje omiljeno cvijeće i kažem joj kako je prelijepo. Danas me zove dečko i pita me da nisam kojim slučajem dobila nešto juče, rekoh da nisam, on zbunjen kaže da je poslao cvijeće za mene.
Nasmijah se i rekoh kako ga moja cimerka prisvojila jer je mislila da je za nju. Kaže on meni: “Nije nikako mogla to da pomisli na kutiji je bilo pismo sa tvojim imenom”. I ja fino krenem da kopam po smeću i nađem svoje pismo koje je ona otvorila i bacila.
Nikako nije mogla da pomisli da je cvijeće za nju kada se skroz različito zovemo, nisu nam ni približno slučna imena. Razmišljam da joj upadnem sada u sobu i da uzmem svoje cvijeće nazad. Zaista ne znam kako da se postavim.”
BOMNUS
#293965701 Nov 20
Volim što mu se i posle 5 godina zajedničkog života radujem svakog dana kada treba da dođe sa posla, što sam srećna kad pomislim da ćemo i večeras otići zajedno na spavanje. Volim što sam mirna pored njega, što se ne pitam da li je to to. Volim što možemo biti razdvojeni i po mesec dana, i možemo jedno bez drugog. Volim što je celokupna jedna osoba za sebe. Što znam da može bez mene, a opet bira da bude sa mnom. Volim što zna kako da me voli, a da ne poželim da pobegnem.
Neću nikad razumeti svoju ženu, sa drugaricama, kumom i ostalim ženskim svetom se čuje pa svakodnevno, stalno neki razgovori, poruke, dele recepte, iskustva, piju kafe, a posle ih ogovara najsočnije, svašta mi priča o njima, i vidno ih mrzi, prezire i šta sve ne. A meni je već muka kad krene da mi priča o njima. Čak je ogovarala i sopstvenu majku. Ovo je toliko toksično da mi se stomak steže kad krene da mi priča o nekoj poznanici. Meni kad neko ne prija ja lepo prekinem taj odnos i gotovo, imam par prijatelja, više mi i ne treba.
Korona je odlično pokazala koliko se običan narod (koji slova nije pročitao o medicini iz stručne literature) miješa i pametuje u to zanimanje. Svi sve znaju bolje od doktora i srodnih zanimanja. Najobrazovaniji svjetski naučnici ne mogu ništa reći sa sigurnošću, ali prosječni balkanac sve zna i sve mu je jasno. Diskutuju o respiratorima, misle da je to novi lijek, a ne znaju da se koristi sto godina svakodnevno u bolnicama. Htjela sam upisati medicinu, ali više ne želim. Ne znam kako doktori imaju strpljenja svaki dan slušati neznalice kako im se miješaju u posao. Mislim da se ni u jednu struku toliko ne petljaju, skidam im kapu.
Ceo život ne mogu da verujem kako se moji nisu potrudili da nešto steknu u životu, a daleko od toga da nisu mogli. Kuća nema fasadu, izolaciju, većina prostorija nije završena. Nameštaj i uređaji stari preko 30 godina. Dvorište nije ograđeno, izgledamo kao sirotinjski kvart. Moji oboje radili u državnoj firmi, imamo dosta placeva, šuma i u suštini imanja koje oni nikad nisu hteli da prodaju iako bukvalno nikakvu korist nemamo od njih. Uz to 2 puta su dobijali 6 na lotou dok smo sestra i ja bile male. Kao rezultat svega živimo u kući koja samo što se ne raspadne, sestra i ja smo trpele gladne da završimo fakultete. I godinama smo im slale novac da se sve to malo sredi jer nas je sramota. I na kraju pošto sam dobila otkaz, vratila sam se kući i saznala da računi nisu mesecima plaćeni, frižider je prazan, a uz to oboje rade i ja sam im slala novac. Zašto ovakvi ljudi imaju decu? I na šta oni uopšte troše novac ja to ne mogu da shvatim!