Konstantin Bogomolov jedan je od značajnijih lica u Latviji. Ovaj talentirani dizajner već 30 godina pomaže ženama pronaći svoj stil. nedavno je otvorio svoju školu Bogomolov ’Image School gdje svoje znanje i iskustvo prenosi svojim učenicima.
Pogledajte njegove nevjerovatne transformacije:
Priznaću bar ovde anonimno da sam ljubomorna kako deca (imamo tri sina) vole i slušaju oca. Mogla bi ih kažnjavat, lupnut koju ćušku, vikati, šta sve ne, da me poslušaju, dok na njegov pogled zaneme, pritom nikad ruku na njih podigao nije, čak ni glas. Takođe, zavidim im na njihovom odnosu, on često kaže kako smo mi kao vučji čopor i stvarno to funkcioniše, prate ga u stopu, veruju sve što kaže i slepo slušaju, čak i kad imaju problem u stanju su ga čekati do zore budni da bi mu ispričali i zajednički potražili rešenje. Naporno i dugo radi da bi nam obezbedio sve, jer sam ja napustila ionako slabo plaćen posao da bi čuvala porodicu i vaspitavala decu. Međutim i pored toga zapravo on vaspitava decu. Juče sam ga čula kako uči najstarijeg sina da priđe curama i kako da zapodene temu, mogla bih reći da ništa slađe nisam skoro čula. Da mi nije njegove neograničene podrške mislim da bih poludela. Znam da klinci vole i mene ali ponekad mi prosto zasmeta koliko više obožavaju njega.
Mnogo se bojim novogodišnjeg dana jer sam zadnjih nekoliko godina uvijek bio sa njom. Filmovi, večera, čaša vina, šetnja do Trga na doček, zagrljaj, povratak kući, ples, opet čaša vina i dijeljenje postelje do jutarnjih sati kad bismo se sklupčali jedno uz drugo i uživali u 1. januaru. Da mi je neko rekao dok sam ovu baksuznu 2020 čekao sa njom da će ona iduću dočekivati u toplom zagrljaju druge osobe rekao bih mu da je budala i da nema pojma o čemu govori. No, izgleda jedina budala sam ja koji sam još zaljubljen u nju i volim je jednakim intenzitetom kao i prije 12 mjeseci iako mi je slomila srce na milion komadića. Pustio sam je i želim joj sreću i donekle shvatam zašto je prekinula i kako je uspjela da nastavi dalje tako brzo…ali za sebe ne znam kako dalje jer me sve boli, od srca do duše. Ne mogu jest, ne mogu spavat, ne mogu prebolit, ne mogu zaboravit, ne mogu da funkcionišem. Volio bih samo da se jedan dan ne probudim i da to bude moj kraj. Bolje i to nego umirati svaki dan.
Od najčudnijih trenutaka u životu izdvojio bih odlazak u rođendansku nabavku sa devojkom. Sve je bilo ok, dok nismo stigli do odeljka sa suhomesnatim proizvodima. Na opasku da mi je danas rođendan, prodavačica je pitala moju devojku kakav sam muškarac, pošto je njen sin takođe vaga u horoskopu i zanimalo je da li su svi muškarci vage isti. Stajao sam kao tele 20 minuta slušajući razgovor prodavačice i svoje devojke i celu studiju kakav sam ja muškarac. Da sam samo mogao da vidim svoju facu.