“Mama je oduvijek više voljela brata od mene. Svi koji su bili manje voljeni znaju o čemu pričam. To se osjeti, iako na izgled ne pravi razliku.
Ali tješila sam se da ipak voli i mene, manje, ali me voli, majka mi je. Kad sam imala oko 14 godina, našla sam neke kolače u frižideru.
Znala sam da su za sutrašnji bratov rođendan, nisam ni htjela da ih uzmem. Iz šale sam rekla mami nešto kao – u što su dobri ovi kolači, držeći kutiju kao da sam ih jela. Ajde što je skočila i bukvalno mi otela iz ruke, ajde što je rekla – to nije za tebe. Ali mržnju u njenim očima nikada neću zaboraviti.
Bukvalno mržnju, ne pretjerujem ni malo, to stvarno nisam očekivala.
Tada me je tresnula istina – ne voli te, nikad te nije voljela niti će te ikad voljeti. I sada, 30 godina kasnije se pitam ponekad zašto me mama nije voljela. I nikad ne prestane da bude teško.”
(Izvor: Ispovesti.com)