Zamolila sam prijateljicu da pričuva mog 8-godišnjeg sina na 7 dana.
Imala sam probleme sa instalacijama, grijanje nikako nije radilo i krenulo je da prokišnjava pa sam mislila da je najbolje da on par dana ne bude tu da se ne prehladi i sl.
Inače sam razvedena i radim po čitav dan. Nakon te sedmice moj sin se vratio kao druga osoba. Liježe na vrijeme (što nikad nije), smije se, jede. Tako sam iznenađena.
Kad sam je pitala šta su radili, rekla je da je tu sedmicu uzela slobodno i da su ona i suprug šetali s njim dok se ne umori, ručak je pravila specijalno za njega u nekim oblicima, njen suprug ga je vodio da igraju lopte.
Presretna sam i slomljena u isto vrijeme kad vidim kako zdrava okolina utiče na dijete. Sin me bar 5 puta pitao kad će opet kod nje. Ne znam šta da radim i mislim.