“Od roditelja sam naslijedio kuću u jednom gradu u Austriji.
Ja sam jedinac. Kuća ima dva sprata. Sa posebnim ulazima. Ja imam 25godina. I živim sam. Nemam djevojku.
Kroz ulicu su prolazili dvoje koje studiraju ovde, pričaju srpski, ja sam bosanac.
Vani sam tad nešto bio i oni prolaze, i čujem da pričaju da nisu našli stan za sebe. Odma sam ih zvao i rekao da imam sprat jedan slobodan.
I rekao platite samo struju za cijelu kuću. Bude negdje oko 120€. Kiriju ne morate. Oni su pristali. Mjesečno samo struju plate. Oni su brat i sestra.
Kad sam se vratio sa posla kupim sebi kebap ili pizu, i svaki put i njima ponesem. Znam da ovdje pupil nema baš neku paru. Kad kupujem sebi stvari za kuću uvijek povedem nju. Da sebi i bratu izabere isto neke stvari. Sok, hranu i tako. A oni i mene zovu kad nešto skuhaju Grah ili sl. Postali su mi s vremenom ko moji brat i sestra.
I jako ih poštujem a i oni mene.”