Dr Perišić otkrio kako se pravilno konzumira kafa, na koji način štiti od mnogobrojnih bolesti, kao i koja doza je preporučljiva.
Jedan od omiljenih napitaka koji je neizostavan dio jutarnjih rituala, jeste kafa. Zbog osnovnog sastojka koji kafa sadrži, odnosno kofeina često se nalazi na meti istraživanja, zbog jakog dejstva koje ima.
Poznato je koliko kofein utiče na pospanost, odnosno da podiže nivo energije držeći nas budmima. Međutim, pitanje koje se često nameće i koje baca u dilemu, jeste “koliko kafa dnevno je optimalno unijeti u organizam?”.
Mnogi stručnjaci, domaći i svetski trude se da daju odgovor na ovakvo pitanje kao i mnoga druga koja su vezana za kafu i kofein.
Najnovija studija, objavljena u Nature Communications, donosi dokaze da kofein smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Mehanizam kojim se to postiže još nije otkriven, a u studiji su praćeni cirkulišući nivoi LDL („lošeg“) holesterola u jetri.
Rezultati su pokazali da kofein pojačava ekspresiju određenih enzima, koji regulišu mehanizme holesterola i značajno utiču na procese, koji štite od kardiovaskularnih bolesti.
Preporučena doza kafe
Prosječnoj odrasloj osobi bez problema možemo da preporučimo da popije od 4 do 6 šolja kafe dnevno. Minimalna količina, koja ne pravi probleme u ovom kontekstu, je 200 miligrama kofeina. Naravno, ne treba svaki čovjek nekritično u sebe da “ulije” tu količinu. Svaka osoba poznaje svoje tijelo, znači, ako kod konzumiranja kafe nema kardiovaskularnih problema, lupanja srca, hipertenzije, kofein je najjači antioksidans koji ovim putem može da se unese, i on štiti od svih ovih bolesti. Osobe koje vole da konzumiraju alkohol, kofein štiti od karcinoma jetre. Etanol je prooksidans, a kofein ima antioksidantno dejstvo i to tako jako izraženo, da bi se mogao smatrati čudom. Istraživanja kažu da ljubitelji kafe imaju i manji procenat oboljevanja od karcinoma rektuma. Pored toga, kofein utiče pozitivno na kognitivne sposobnosti pa će tako strasni ispijači kafe rijetko, ili nikada dobiti Alchajmerovu bolest. Najnovija istraživanja kažu da kofein štiti i pankreas od karcinoma, a velike „kafopije“ ređe oboljevaju od ove bolesti, koja je u ekspanziji. Utiče na regulaciju insulina, i samim tim prevenira dijabetes – objasnio je profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.
“Kada popijete jednu ili dvije kafe, a vaš mozak je brz, oštar, „sija“ i dobro ste raspoloženi, znači da je dobar efekat kofeina na vaše tjelesne funkcije. Ljudi najčešće griješe u tome što unose kafu odmah poslije obroka. Tako posle doručka popiju jednu ili dvije, isto poslije ručka i užine, ili svakog obroka. Na takav način anuliraju se korisna dejstva kofeina jer se on miješa sa hlorovodoničnom kiselinom prilikom varenja, i može da izazove probleme. Ako se napravi dobar balans u tom smislu, „povući ćemo“ sve ono dobro iz kafe i kofeina, a nećemo iritirati želudac.”, rekao je doktor Perišić.
Pravilan izbor kafe veoma je važan
Doktor Perišić ističe i važnost izbora kafe, te objašnjava na koji način odabrati.
“Naše kafeterije su odlično snabdevene, stoje „rame uz rame“ sa svetskim po kvalitetu kafe. Veliki je izbor i „arabika“ i „robusta“ kafa, a u tome i jeste suština. Arabika je vrsta kafe čiji se plod bere rukom, sadrži manje kofeina i veću aromu. Robusta je sve kontra, više kofeina, a manje arome. Idealna mješavina jačine i arome bi bila 70 odsto arabike i 30 robusta kafe.”, objašnjava doktor Perišić i dodaje:
“Kapućino, recimo, nije moj izbor jer on u osnovi sadrži mnogo više robuste, a manje arabike. To znači da kod njega „caruje“ aroma u odnosu na koristi koje možemo da dobijemo od kofeina. Najbolja vrsta arabika kafe je „Jamaica Blue Mountain Coffee“, a dobra je i kolumbijska. Mudrim kombinovanjem vrsta kafe svako može da napravi sebi maksimalan dobitak između arome u kojoj čovek najviše uživa, i dobrih efekata kofeina na organizam “, navodi dr Vojislav Perišić.
Izaziva li kofein zavisnost
Doktor priznaje da i on takođe u velikoj mjeri konzumira ovaj napitak, te ističe da kafa može izazvati zavisnost.
“Kada osjetim „alarm“, odnosno da mi pada mentalna sposobnost, zna se, ide kafa. Ljudima se dešava da, kada naprave pauzu od više sati i ne unesu količinu kafe na koju su navikli, padne koncentracija, mozak se uspori. To je i moj slučaj, i nešto što sa jednog gledišta možemo nazvati zavisnošću, ali sa druge, tu su velike koristi za zdravlje. I to svaki čovek jednostavno na svom primjeru može da osjeti”, ističe on.
Dodaci u kafi
Kafa se često konzumira sa raznim dodacima, kao što su šećer i mlijeko i to je takođe pokrenulo polemiku i pokrenulo pitanje “da li je to dobro ili loše?”, a evo šta na to kaže dr Perišić:
“Stvar je izbora, a i šećer i mlijeko su zapravo modifikatori ukusa kafe. Šećer ne stavljam u kafu, ni u jednom obliku, i nisam pristalica ni prirodnih, ni vještačkih zaslađivača. Mlijeko obavezno, dobar “prst”, i to samo punomasno. Kao predlog za poboljšanje arome sugerišem cikoriju. Iz svog velikog iskustva u radu sa djecom, njih svakako treba polako navikavati na ukus kafe i to tako što ćete im spremati bijelu kafu od cikorije. Ona ne sadrži kofein, a nevjerovatno je korisna biljka. Ima obilje antioksidanata, antiinflamatorno deluje i štiti od infekcija. Bijelu kafu od cikorije treba deci davati ujutru i uveče”