IN MI JE POSLAO PORUKU DA SE ŽENI: Počela sam plakati od sreće, a KAD MI JE POSLAO NJENU SLIKU ŠOKIRALA SAM SE – NEMA ŠANSE DA DOZVOLIM DA SE OŽENI
BONUS:
Imam 20 godina i živim u Beogradu i tu sam i rođena. Majka mi dve godine živi na Malti i moj plan za ovu godinu bio je da odem tamo na sezonu, zaradim lepe parice i iznajmim sebi stan i nađem posao u struci (poslastičar) ili jednostavno da ostanem na malti i da mi se pridruži dečko da živimo tamo. Imala sam avionsku kartu za 24. Maj. Zbog cele situacije naravno let je prvo bio odložen za 20. Jun, pa ponovo za 20. Jul i sad je ponovo otkazan jer je opet počelo sranje. Trenutno radim za 1500din dnevno, i sa tim parama ne mogu da se iselim. Čim sam saznala da je let otkazan krenula sam da tražim poslove ali nema ništa u mojoj struci, kapiram da su svi objekti ostali bez posla, para, zbog stalnih promena mera. Guši me više ova zemlja, osećam se zarobljeno, ne mogu da živim sa ocem više, čovek iz dosade krene da mi drži lekcije i nabacuje krivicu, pod konstantnim sam stresom i besna sam. Hoću svoj mir. Hoću da živim a ne preživljavam. Muka mi je.
Prošle godine, najbolji drug me je pitao da li može da zaprosi svoju devojku na mojoj svadbi. Rekao sam ne jer je ipak to moj i suprugin dan. Prihvatio je to bez ikakvog pogovora. Na svadbi, tokom prvog plesa, izašao je na podijum, kleknuo i pitao svoju devojku da se uda za njega. Ona je odmah dotrčala, ljudi su tapšali, svi se raznežili, čestitaju im, a mi, za vreme našeg prvog plesa, ne u drugom već u stotom planu. On se pravio lud, ubrzo su otišli kući, do kraja svadbe svi su pričali samo o njima, a moja žena završila plačući. Nikada se više nisam čuo s njim i pitam se otkud tolika zloba u njemu.