ISPOVIJEST 📌 Moj otac je uvijek pričao kako ne

Kupila sam psa bez pitanja prije 11 godina. Nije ga volio. Ljutio se što sam kupila tu “prljavu životinju” po njegovim riječima.

U međuvremenu je počeo da toleriše psa. Onda je govorio kako mu se pas najviše od svih nas obraduje kada dođe kući sa posla. On i taj pas su na kraju bili nerazdvojni. Pas ga je svuda pratio. Onda se moj otac razbolio.

Pas mu je spavao pored kreveta i nije htio da ga napusti čak ni da bi pošao da popije vode i da jede nego smo morali posude za vodu i hranu da ostavimo u očevoj sobi. Kada je moj otac završio u bolnici, pas ga je čekao.

Otac nas je molio da mu u bolnicu dovedemo psa da ga vidi zadnji put ali nije nam bilo dozvoljeno. Moj otac je umro i pas je prestao da pije i da jede. Nismo mogli da mu pomognemo, veterinari nisu znali šta mu je. Brzo nakon toga je uginuo. Ja mislim da je to bilo zbog tuge.