Dr Petar Borović govorio je o uticaju kafe na organizam, a mnogi nisu znali da omiljeni napitak može biti opasan.
Jedan od omiljenih napitaka koji je neizostavan deo jutarnjih rituala, jeste kafa. Zbog osnovnog sastojka koji kafa sadrži, odnosno kofeina često se nalazi na meti istraživanja, zbog jakog dejstva koje ima na organizam.
Kafa može biti odličan stimulans ukoliko se pravilno konzumira. Dok je dr Perišić otkrio kako pravilno treba kozumirati ovaj napitak, primarijus dr Petar Borović za Mondo portal je otkrio koliko je kafa zapravo zdrava i da li je bezazlena.
“Ljudi koji uživaju u kafi, zapravo uživaju u kofeinu, koji je otrovna biljna baza i svrstava se u droge. Koliko je kofein štetan i nekoristan, jasno je kad uzmete u obzir da je na skali ‘težine’ odvikavanja na petom mestu, posle heroina, nikotina, kokaina i alkohola”, objašnjava dr Borovic za Mondo.
Kafa takođe može biti uzročnih osteoporoze, te je potrebno povesti računa u kojim količinama se konzumira.
“Kofein u organizmu ostaje između 68 i 72 sata, a on onemogućava korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz hrane. “Kosti se stalno obnavljaju, jer imaju dve vrste ćelija, jedne razgrađuju, a druge formiraju nove strukture koštanog tkiva. Tako se kosti neprekidno prilagođavaju opterećenju i naporima. Pošto kafa blokira preuzimanje kalcijuma iz namirnica, nove strukture koje se stvaraju su lošeg kvaliteta i gustina kostiju opada. Žene to osete tek kad uđu u menopauzu, pošto se tada i fiziološki gubi kalcijum, a ako su rezerve već male, stvar je još gora. Tako i kafa doprinosti statistici koja kaže da danas svaka treća žena i svaki sedmi muškarac imaju osteoporozu.”
Da li je onda kafa bez kofeina manje zlo, bar za one koji ne mogu da je se odreknu?
“U zrnima kafe, pored kofeina, nalazi se više od 800 isparljivih sastojaka, to je prvo. A drugo, kafa bez kofeina ne postoji. Moguće je samo smanjiti udeo kofeina u kafi… Ali, da bi se smanjio sadržaj kofeina, kafa se obrađuje na različite načine. Jedna od metoda je da se, recimo, zrno uroni u kiselinu. Time se smanjuje procenat kofeina, ali time kafa postaje kisela i mnogo češće izaziva gastritis”, priča dr Borović, vedro nam i ubedljivo ubijajući poslednju nadu…
“Kafa je, dakle, sama po sebi otrov koji ljudi dobrovoljno unose. Ali, ona i pojačava žudnju za drugim otrovima, što dokazuje ponašanje pušača. Je l’ vi poznajete pušača koji ne pije kafu, i koji uz kafu neće zapaliti ne jednu, nego vrlo često i dve cigarete, jer jedno bez drugog ne ide?”
Istini za volju, ne možemo da se setimo nikoga ko generalno puši, a ne zapali uz kafu…
Pokušaćemo da izvučemo poslednjeg “keca iz rukava”.
Prva jutarnja šolja kafe nas razbudi i popravlja nam raspoloženje?
Dr Borović nas uz osmeh oslobađa i te poslednje iluzije:
“Kofein posle prvog gutljaja, kao i sve ostale droge, stiže do glavnog centra za zadovoljstvo u mozgu u roku od nekoliko sekundi, i podiže nivo beta endorfina, prirodnog “opijata”, hormona koji izaziva osećaj prijatnosti. Istovremeno, kafa utiče i na nadbubrežne žlezde koje pojačano luče hormone stresa. Zbog endorfina, organizam nema načina da oseti da je u krvotok upravo grunuo hormon stresa, ali se zbog tog prikrivenog stresa razbuđuje, i mi imamo utisak da smo odjednom bolje raspoloženi, budni i puni energije.”
Da li postoji “bezbedna” količina kafe
Istraživanja sprovedena na Univerzitetu Kolumbija kažu da štetni efekti počinju da se javljaju ako se dnevno unese više od 20 miligrama kofeina. A jedna šoljica ima između 80 i 120 miligrama, u zavisnosti od vrste kafe, pa vi vidite…
Kad popijemo kafu, dakle, mi postignemo ono što smo želeli, ali po cenu nepotrebnog stresa kojem smo izložili organizam.
“Kafa negativno deluje i na srce, jer kad popijemo šoljicu, srčani ritam ostaje poremećen naredna tri sata. To stanje u kojem se srce nalazi posle konzumiranja kafe je stanje do kojeg nikad ne dolazi prirodno. Izazivaju ga isključivo kafa i cigarete, koje istovremeno stimulišu simpatička i parasimpatička vlakna, naređujući srcu da krene i stane u isto vreme. Tako se srce posle kafe satima nalazi u stanju napetosti koju ne može da reši”, objašnjava dr Borović.
Kafa je neprijatelj lepote
“Produkti prženja kafe su među “krivcima” za displazije (promene) u tkivu dojki. Oblik i čvrstina dojki zavise od elastičnih vlakana kože, za koje je kafa pogubna. Istovremeno, kafa je snažan diuretik, pa isušuje kožu što dovodi do ranije pojave bora. Osim toga, od kafe vam i zubi požute.”
Sad već ne mogu da se oduprem razmišljanju o tome koliko je dobro što nisam i cigaretu zapalila, kad sam već neoprezno odlučila da pijem kafu tokom ovog razgovora.
Jedino gore od kafe je – kafa s mlekom
“Dodavanje mleka u kafu je velika greška. Kazein, protein iz mleka, i kofein stvaraju spoj koji organizam ne može da razgradi. Zato oni koji piju kafu s mlekom češće imaju tegobe sa varenjem, nadutost… ”
Ako posle ovoga zauvek odustanem od kafe, šta da radim sutra ujutru, kad se probudim?
“Jednako brzo i efikasno kao jaka kafa, ali bez svih ovih negativnih posledica, probudiće vas sveže ceđen sok od voća bogatog vitaminom C, dakle, ceđeni limun, pomorandža, kivi, jagoda, malina, ribizla… Nije loše ni uzeti čašu limunade sa medom, a dobar izbor je i šolja tople čokolade”, savetuje dr Borović.
Stil/ Mondo