Dobro pogledajte ove fotografije, pa nam otkrijte odgovore:
1. KO JE NJEGOVA ŽENA?
Ukoliko niste uspjeli riješiti mozgalice, evo i odgovora:
RJEŠENJA:
1. Za opasnog frajera udata je žena broj 2. zato što ima prsten, logično.
BONUS
Roditelji me nisu naučili osnovne stvari kad sam bila dete. Nisu me naučili da kažem “dobar dan” ili “hvala”. Nisu me naučili da treba prati zube, da se treba tuširati, mama mi čak nije rekla da treba da se obrišem kad piškim. Da ne pričam o nekim “komplikovanijim” stvarima, tipa maniri za stolom i sl. Sve sam to morala da shvatim i naučim sama, na teži način. Deca su me zezala zato što sam bila smrdljiva i polumutava divljakuša. Bilo mi je stvarno strašno u školi, i zaista ne kapiram moje roditelje. Zar je to bilo tako teško? Valjda su mislili da je dovoljno što su me stvorili.
Danas sam slučajno zaboravio obrok i na pauzi se vratio kući po isti, imao sam šta i da vidim, uhvatio sam sina kako spava sa curom (rade one stvari) i bio sam šokiran obzirom da im je po 15g. i da su na početku srednje škole (premladi su), bukvalno sam pobesneo, oni su se pa tek uplašili. Za par trena sam došao sebi, zatvorio vrata i rekao im da ih čekam u dnevnoj, javio se na poslu i odveo ih na klopu i piće (nisam želeo da im uništim baš toliko taj “prvi put”), polako im objasnio većinu stvari, kupio tuce kondoma (znam da neće stati na prvom putu). Žao mi je što nisam ranije ove razgovore vodio s njim ali sam stvarno mislio da je premlad, u moje vreme, to se radilo tek na kraju srednje/fakultetu.
Radim kao psiholog u školi. Niko od kolega nikada nije saznao razlog zbog kog neki učenik dolazi kod mene na razgovor, a interesuju se kad vide ili kad ih dete pita da izađe sa časa da bi došlo. Neki se čak i uvrede kad im ne kažem, ali ne dotiče me – važnije mi je da izgradim poverenje sa učenicima, nego da budem “dobro” sa kolegama da bi oni imali o čemu da pričaju na malom odmoru.