MOJA SESTRA (40) SE UDALA U DUBAI ZA BOGATAŠA, PLATIO JOJ JE PLASTIČARA: Kad mi je poslala sliku poslije operacije ZANIJEMILA SAM OD
BONUS ISPOVESTI
Mislim da ljudi u gradu ne shvataju baš koliko ljudi na selu šta znači kada nemaš i muško dete. Jednostavno, ako na selu nemaš muško dete, u više od 50% domaćinstva propadaju nakon smrti očeva i majki, jer jednostavno nema ko tu da ostane. Nema ko da upali sveću precima. Zato moja baba uvek govori : “Najbolje i muško i žensko, muško da nastavi svoju, a žensko da nastavi nečiju ložu” :).
Studirao sam psihologiju samo zato što nema matematike. Oduvijek sam htio da se bavim programiranjem, ali iz straha od matematike nisam pohađao taj fakultet. Da sam bar pokušao, odoše 4 godine života uzalud (a vjerovatno i više). Učim polako programski jezik preko interneta i vidim da nije teško. Pored posla za par godina možda i steknem znanje da se zaposlim u struci koju volim.
Na odbranu Master rada sam došla u običnim farmerkama, dukserici i starkama. Kosa mi je također samo bila zavezana u obični rep. Svi su me ispred fakulteta veoma čudno gledali, ali ja ne vidim nikakav problem u tom činu.
Nikad neću prežaliti savršenu poslovnu priliku koja je propala zbog korone. Bila sam primljena u Dubai da budem stjuardesa, a na kraju su sve otkazali i neće zapošljavati još barem 2 godine. Srce mi je slomljeno jer neću više imati priliku za takav posao. Već imam 30 godina, a dok opet krenu zapošljavati bit ću prestara za njih.
Želeli su raskošnu svadbu sa mnogo zvanica. Želeli su najtraženije muzičare. Svi smo planirali da na dan njihovog venčanja zasijamo u najboljim modnim kombinacijama. Zakazali su veselje u najskupljoj sali. Korona je pokvarila sve, ali samo naizgled. Nije bilo dvesta ljudi, već dvadesetak nas, nas koji mladence volimo najviše. Nije bilo muzike ali smo mi cele noći pevali naglas. Nismo bili najbolje obučeni, raščupanim kosama mlatili smo u ritmu omiljenih pesama. Slavili smo ispred seoske kuće u garaži, kišne ali tople jesenje noći. Vrištsli smo uz vatromet, skakalii i provodili se neviđeno dobro. Loš ambijent, loše frizure i loše vreme, sve je to stalo u najbolju svadbu na kojoj sam ikada bila.
Mislim da ljudi, koji daju nadimke onima kojima se ti nadimci ne sviđaju, jesu loše osobe. Npr. sestra od ujaka mi je dala ružan nadimak i iako već 12 god. molim da prestane tako da me zove, ona neće! Ja razumem da neko navikne i da pogreši, ali kad je ispravim, ona se ljuti kao da ja nju zovem ružnim nadimkom. Ne razumem je li je toliki problem da nekog zovemo imenom ili bar da se dogovorimo da mi smisliš nadimak koji je prihvatljiv. Ako nastavi po starom, prestaću da se viđam s njom, jer me njeno ponašanje mnogo povređuje.