“Nakon 20 godina braka riješila sam da samo uzmem novčanik, ključ od auta, kćerkine slike i napustim muža.
Prije mene je dobio vanbračnog sina kog nikada nije upoznao niti priznao.
Sa mnom u braku je dobio kćerku koje se odrekao nakon što se udala za 15 god starijeg muškarca. Poslije toga nikada više joj nije dopustio da uđe u naš dom.
Ni to nije dovoljno, cijeli život me varao sa raznim konobaricama. 20 dana nakon što sam otišla čujem da se preselio kod jedne sa kojom me varao. Da li je sebično što mu ni malo ne želim sreću i što se nadam da će umrijeti u samoći bez igdje ikog?”
(Izvor: Ispovesti.com)
Volim sa idem po kafićima, i ozbilno se razmišljam da konobarima ne ostavljam bakšiš. Prvo donese mi kafu, nije mi je doneo sa planine. Druga stvar me nervira kad kažu mi konobari živimo od bakšiša, šta vi mislite da vama radnici u super marketu kažu – mi živimo od bakšiša.
Pravim svako veče ženi palačinke, u bilo koje doba noći. Trudna je, i drmaju ju je hormoni, nekad neće da traži, pa je tako iznenadim. Ništa nije teško da se uradi za moje dve princeze.
Udala sam se pre 3 godine za divnog čoveka,a pre toga smo 4 bili zajedno. Voli me,kao i ja njega. Od prvog dana zna da obožavam decu i želim veliku porodicu. Ali, nisam želela da ostanem trudna pre braka, tako sam vaspitana. Kako nam pune dve godine nakon venčanja nije uspevalo da ostanem trudna, predložila sam mu da odemo kod lekara. Na to mi je on priznao da je kao klinac imao komplikovanu operaciju i ostao impotentan. Toliko sam bila besna i povređena,ali ne zbog njegovog zdravstvenog problema, već zato što skoro 7 godina nije našao za shodno da mi to kaže. Nekako sam mu to oprostila i predložila mu da usvojimo bebu, nakon čega je poludeo i rekao da nikada ne bi odgajao tuđe dete. Ostavila sam ga, a on je skočio s krova. Na sreċu, preživeo je. Vratila sam mu se jer mi svaki dan preti da će sledeći put skočiti sa mosta. Ne želim da mu se nešto desi zbog mene. Ne znam šta da radim, nalazim se u slepoj ulici…