“Nakon razvoda, muž je dao, sada već bivšoj supruzi, nekoliko dana da se iseli.
Prvi dan je provela pakujući svoje stvari u kutije, sanduke i kofere.
Drugi dan je pozvala radnike iz agencije za selidbu, koji su odvezli njene stvari.
Treći dan je sela za divni stol u trpezariji, po posljednji put uz upaljene mirisne sveće, laganu muziku, sladeći se s nekoliko škampi, kavijarom i bocom šardonea.
Kad je završila s jelom, obišla je svaku prostoriju i stavila nekoliko ljuski od škampa, premazanih kavijarom, unutar šupljine svake garnišne od zavesa (šuplje aluminijumske cevi).
Na kraju je očistila kuhinju i otišla.
Nešto kasnije, njen bivši muž je stigao sa svojom novom dragom. Sve je bilo perfektno uređeno, mirisalo je na čistoću. Kasnije, malo po malo, kuća je počela smrdeti. Njih dvoje su pokušavali sve: čistili, prali i provetravali kuću. Svaki otvor za ventilaciju je bio proveren ne bi li slučajno otkrili ostatke crkotina, a i tepisi su bili očišćeni parom.
Dezodoransi su bili postavljeni na sva mesta u kući. Firma za uništavanje štetočina i insekata je postavila plin u sve vodovodne instalacije na nekoliko dana, za koje vreme je par morao da napusti kuću, i uz to je morao skupo platiti postavljanje novog debelog tepisona od vune.
…Ništa nije pomoglo!!!
Ljudi su ih prestali posećivati. Radnici agencija za popravke i održavanje su odbili sa nastavkom daljeg rada na kući. Kućna pomoćnica je dala otkaz. Na kraju, ne mogavši više da podnose toliki smrad, odlučili su da se presele. Nakon mesec dana, smanjivši vrednost kuće za 50%, još uvek nisu uspeli da nađu kupca za “smrdljivu kuću”. Štaviše, vest se proširila, pa ni sami predstavnici agencija za nekretnine u dotičnom mestu više nisu odgovarali na telefonske pozive. Na kraju su morali da podignu veliki kredit, kako bi kupili novu kuću.
Bivša supruga je nazvala bivšeg muža da ga pita kako je. On joj se požalio na muke koje ima s kućom. Ona ga je strpljivo saslušala i rekla da oseća čežnju za bivšom kućom i da je spremna odreći se jednog dela koji joj pripada nakon razvoda po zakonu, u zamenu za kuću. Uvidevši da bivša supruga nema pojma o odvratnom mirisu u kući, on se odmah složio s cenom koja je iznosila oko jedne desetine od stvarne vrednosti kuće. Ali, uz uslov da ona potpiše ugovor istog tog dana. Žena je pristala i za manje od jednog sata, njegovi advokati su joj uručili dokumente na potpis.
Nedelju dana kasnije, čovek i njegova ljubavnica su, uz osmeh, trljajući zadovoljno ruke posmatrali radnike kako pakuju njihove stvari, kako bi ih preselili u njihovu novu kuću.
UKLJUČUJUĆI I GARNIŠNE ZA ZAVESE.”