Na Facebooku jedna osoba je objavila da prodaje polovni trosjed.
U opisu stoji da je nov, iz doma u kojem nema kućnih ljubimaca. Njegova cijena je 250 dolara, ali fotografija kauča nasmijala je korisnike Facebooka jer je jedan detalj otkrio da prodavač nije posve iskren.
Naime, u pozadini je mala bijela mačka, što je jasan znak da su kauč ipak koristili i ljubimci.
BONUS
Najbolja drugarica mi nije kupila poklon za rođendan. Mogla je makar neke minđuše kod kineza za 100 dindži, ali eto… Zatim, kad je stigao njen rođendan, nisam ni ja njoj ništa kupila. Da se ovo desilo pre koju godinu, ja bih ipak kupila neki lep poklon. Ponosna sam na sebe, jer više nisam otirač.
Živim u Americi evo deset godina. Ovdje baš imaju ogroman problem sa samohranim majkama. Dešava se često da žena ne zna ko je otac tog djeteta. I naravno država to treba da finansira i da obezbijedi pomoć ženi koja ne može ni da se sjeti ko je otac djeteta. I to naravno ide iz mojih džepova. Smatram da bi za pomoć samohranim majkama trebali da plaćaju samo ljudi koji su napravili djecu. Iako zarađujem dobro, gadi mi se činjenica da dajem pare za nekog poluretarda od djeteta kojega je napravio neki zatvorenik i kurva mu majka.
Spavala sam sa blizancima. Jedno veče sa jednim, drugo veče sa drugim, a da sam saznala tek posle jednog meseca. Naime, radi se o jednojajčanim blizancima. Totalno su identični, glas, osmeh, sve. Pošto mi je teško da razlikujem, nisam ni provaljivala. Posebno kad su bili kasni sati. Tek onda je teško provaliti. Ladno su se menjali. To su mi priznali. Ne znam koga da osudim. Sebe osuđujem jer sam ispala namagarčena i nisam zapazila, a njih jer su se izigrali. Jel se još nekome desila ovakva situacija?
U braku sam četiri godine. Žena mi nije napravila ni jednom ručak, sjedi igra igrice. Malo nešto sredi u kući i to je to. Ne tražim da mi bude sluga, čistim i ja, volim kuhati, ali da mi napraviš jednom samo makarone u toku četiri godine braka… kuća nam je uvijek haos. Stvarno ne znam dokle više. Kada kažem da sam gladan ili da mi napravi nešto jednostavno, ljuti se. Prijatelji se isto žale na njenu generaciju. Samo sjede i gledaju opsjednuto u mobitel.
Bila sam u braku 5 godina, i prije toga u vezi 3 godine. Sve je bilo super, bio je pažljiv i otac i muž. Sve dok se on na poslu nije počeo družiti s jednim kolegom koji pije. Počeo je i on piti, doslovno se zadnjih dana nije trijeznio. Ja sam pokušavala s njim razgovarati, nagovarala ga na liječenje. Taj dan kad sam otišla, doslovno me premlatio, pala sam u nesvijest od udaraca (prije toga nikad nije digao ruku na mene). Kad sam došla sebi, uzela sam dijete i otišla, podnijela papire za razvod. Danas 6 godina nakon i dalje nemam nikoga, ne zato jer ne mogu nego zato što ne želim, mnogi me zbog tog osuđuju. Ali ja u svom djetetu imam sve, ne mogu zamislit da ikad više prolazim to što sam prolazila, a i da moje dijete ispašta radi toga. Prije sam se nervirala oko tih stvari. Imam stan, posao, dijete. Nas dvoje uživamo u našem miru i više me nije briga što će tko reći.