Odrasla sam u domu. Bila sam najmršavija jer su mi stalno otimali hranu. Bila sam vukovac u gimanziji, ali završila sam kao i drugi, na ulici, švercovala sam se u sobi, spavajući na podu,
nemajući gde da odem. Jednog dana prilazi mi stara baka u prodavnici u kojoj sam radila, kaže treba joj pomoć, stara je i bolesna, za uzvrat ima sobu. Moj Anđeo.. Moja Angelina.. Bila je udovica, sama.. Šnajderka. Upisala sam ubrzo fakultet i živele smo od mojih privatnih časova i bakine malepenzije. Ali ne i od snova. Dala mi je sve, a najviše ljubavi. Mog anđela više nema, ali sada sam ponosna mama malog anđela koji nosi njeno ime. Hvala ti bako…