Vjeruje se da su hiljade ljudi i dalje zarobljene u ruševinama zgrada širom jugoistočne Turske nakon razornih zemljotresa u ponedjeljak. Prema vladinim podacima, dva velika zemljotresa i stotine naknadnih potresa uništili su najmanje 6.500 zgrada u 10 provincija, pri čemu je, prema najnovijim zvaničnim podacima, broj poginulih u razornim zemljotresima koji su u ponedjeljak pogodili Tursku i Siriju porastao je na 33.179, saopšteno je danas.
Turska agencija Anadolu javila je da su tužioci naložili pritvor ili hapšenje 95 osoba u vezi sa istragom o bezbednosti zgrada koje su se srušile u zemljotresu. Bi-Bi-Si je kasnije javio da je izdato 113 naloga u vezi sa izgradnjom zgrada koje su se srušile u katastrofalnim zemljotresima. Policija je već uhapsila najmanje 12 osoba, među kojima su i građevinski radnici.
Dok spasioci nastavljaju da tragaju za čudima, zemlja pokušava da shvati zašto je ova prirodna katastrofa – za koju se Turska navodno pripremala više od 20 godina – nanijela toliku štetu infrastrukturi.
Da li je to zato što su dva zemljotresa, prvi magnitude 7,8 i drugi magnitude 7,6 Rihterove skale, jednostavno bila previše moćna da bi većina zgrada mogla da izdrži? Ili je razlog što objekti nisu građeni po savremenim građevinskim standardima? Da li je bilo nemara vlasti?
Profesor Okana Tujsuz, inženjer geologije sa Tehničkog univerziteta u Istanbulu, kaže za “Al Džaziru” da je tragična kombinacija svih gore navedenih faktora dovela do katastrofe u ponedeljak.
– Ovde govorimo o veoma jakim zemljotresima. Prvi je bio otprilike jednak energiji oslobođenoj u eksploziji blizu 5 miliona tona TNT-a. Drugi je bio jednak 3,5 miliona tona. Većina zgrada bi teško mogla da izdrži toliku silu – kazao je.
Ipak, postoji jedna zemlja koja je decenijama ispred ostatka sveta kada je u pitanju otpornost zgrada na zemljotrese. Uz podvige modernog inženjeringa, japanske zgrade otporne na zemljotrese pomogle su zemlji da se nosi sa brojnim snažnim potresima koji bi bili katastrofalni u ostatku sveta.
Naprednost u projektovanju zgrada otpornih na zemljotres je uglavnom neophodna u Japanu. Ostrvska država se nalazi na takozvanom vatrenom pojasu Pacifika, zoni u kojoj su evroazijske, pacifičke i filipinske tektonske ploče jedna ispod druge. Ovaj ogroman pritisak povremeno dovodi do ogromnog oslobađanja energije – što rezultira zemljotresima.
Tri standarda otpornosti
Japan je pretrpeo brojne zemljotrese tokom svoje istorije, a jedan od najgorih je bio Veliki zemljotres Кanto iz 1923. On je dostigao 7,9 stepeni Rihterove skale, razorio je Tokio i Jokohamu i ubio preko 140.000 ljudi.
Posle Drugog svetskog rata, japanska vlada je uvela niz sve strožijih mera kako bi primorala građevinare da zidaju objekte otporne na zemljotres. Japanski standardi otpornosti na zemljotres u građevini su sledeći:
Taišin: Ovo je minimalni zahtev za građevine otporne na zemljotres u Japanu i nalaže da grede, stubovi i zidovi budu minimalne debljine koje mogu da se nose sa podrhtavanjem.
Seišin: Sledeći nivo se preporučuje za visoke zgrade i u njemu se koriste amortizeri koji apsorbuju veliki deo energije zemljotresa. U suštini, slojevi debelih gumenih mapa se postavljaju na tlo ispod temelja, čime se apsorbuju potresi.
Menšin: Ovo je najnapredniji oblik zgrada otpornih na zemljotrese u Japanu, a takođe i najskuplji. Sama građevinska konstrukcija je izolovana od tla slojevima olova, čelika i gume koji se kreću nezavisno od zemlje ispod. To znači da se sama zgrada veoma malo pomera – čak i tokom najtežih zemljotresa.
Šta još Japanci rade
U zavisnosti od lokacije i namene zgrade, japanske arhitekte mogu da biraju između mnogih drugih karakteristika građevine otporne na zemljotres, uključujući upotrebu čeličnog okvira u jezgru zgrade – za razliku od armiranog betonskog jezgra uobičajenog u zapadnim strukturama.
Poželjna je i upotreba dijagonalnih amortizera, čeličnih greda i stubova umesto betonskih stubova, klatna u jezgru ili na krovu zgrade, mrežaste strukture koje pomažu u jačanju zgrade…
Mnoge nove zgrade su takođe povezane sa sistemom ranog upozorenja, koji upozorava stanovnike na nadolazeći zemljotres. Sve češće je i koprišćenje padajućih vrata koja pružaju više načina za bekstvo, kao i pokrivena svetla koja štite ljude u slučaju da sijalice eksplodiraju.
Druge zemlje koje se suočavaju sa prirodnim katastrofama mogu iz japanskog pristupa da nauče da je jaka regulativa od vitalnog značaja – jasni zakoni o minimalnim standardima za otpornost znače da japanski graditelji znaju šta moraju da urade ili će biti debelo kažnjeni.
Zašto su se Turskoj srušile i nove zgrade?
I mnogi Turci se pitaju kako je moguće da su neke zgrade ostale da stoje, a druge, tik do njih, srušile se kao kule od karata. Nakon velikog zemljotresa u industrijalizovanom zapadnom delu zemlje, Turska je uvela poreze u cilju prevencije i ublažavanja posledica zemljotresa, a 2007. je pooštrila zakone o izgradnji.
Međutim, pitanje je koliko su ih neimari poštovali. Naime, zakoni su jedno, a poštovanje i nadzor drugo.
Zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Tursku bio je izuzetno jak, ali stručnjaci kažu da su mnoge zgrade, posebno one novije gradnje, trebalo bolje da izdrže udar.
– Ovo nije nužno bila vrsta zemljotresa koja bi neizbežno srušila strukture – rekao je Dejvid Aleksander, vanredni profesor planiranja i upravljanja na Univerzitetskom koledžu u Londonu, za BBC.
U debatama koje besne posle zemljotresa iznose se šokantni detalji, poput činjenice da je resorno ministarstvo 2018. godine u izveštaju otkrilo da je više od 50 odsto zgrada u Turskoj – oko 13 miliona njih – izgrađeno na način koji krši postojeća pravila.
Još šokantnija je informacija koju je izneo Pelin Pinar Giritlioglu, predstavnik komora turskih inženjera, arhitekata i urbanista, da je 75.000 objekata na području pogođenom zemljotresom dobilo tzv. građevinsku amnestiju.
To je oslobođenje od plaćanja kazne za gradnju bez neophodnih sertifikata o bezbednosti zgrade. Poznati turski geolog Celal Sengor prokomentarisao je ranije ove godine da je davanje građevinske amnestije jednako zločinu.
Kurir.rs/Blic