SINOĆ SAM UMESTO MUŽU, ŠEFU POSLALA OVU SLIKU: Ponudio mi je povišicu AKO USLIKAM ONU….
Besan što sam celu platu dao mojima, i onda ostao bez para za gorivo, idem na autobus da stignem na posao. Ne znam da moram da imam masku da bi ušao u bus… na stanici vidim čoveka da drži masku u ruci i setim se da sam čuo da je obavezna maska. ( Imam zakazane mušterije, frizer sam, moram da stignem na posao, psujem u sebi što sam spiskao platu na pozajmice i tuđe dugove…) uzimam masku iz kante za smeće i stavljam na lice, ulazim u autobus i naravno sklonim je.
Došla sam u Njemačku da radim. Ja sam prva iz moje porodice koja je otišla negdje sa strane (22god). Nije mi bilo žao što idem osim kada mi je starija sestra zaplakala i izvinila mi se. Bila sam zbunjena zašto. Ona mi je rekla da joj je krivo jer ima osjećaj da ja moram da radim jer ona još studira. Žao mi je što se tako osjećala. Ja nikad nisam htjela da idem na fakultet već sam oduvjek htjela da radim posle srednje, a ona studira jedan od težih. Srećna je zbog mog uspjeha, ali i tužna jer ima osjećaj da ona prva sve treba da radi. I ovako je najstarija, za dosta stvari je lomila led, ne mora i za ovo i drago mi je zbog toga. Nadam se da će moći da dođe kod mene čim ova k0rona prođe.
Hvala roditeljima što su mi kupili veliki stan, u potkrovlju, sa velikom terasom, u koji mogu da privodim sve što mi padne šaka preko vieknda. Kakve sam bahanalije tu pravio, sa pojedinim devojkama, pogotovo na terasi, prštelo je sve u 16. Sada je došlo hladno vreme, i preselili smo se unutra, a meni i dalje fali ta terasa, da ludujem do zore.