Jednog dana unuka se požalila svojoj baki na život i sve teškoće koje on donosi. Bilo joj je veoma teško, bila je na pragu da odustane od svega, jer čim bi se izborila s jednim problemom, drugi bi došao odakle se najmanje nadala.
Baka je pažljivo saslušala unuku, a zatim je zamolila da pođe s njom u kuhinju. Napunila je tri šerpe vodom, pa u jednu stavila mrkvu, u drugu jaje, a u treću kafu. Bez ijedne riječi, uključila je tri ringle, tako da se sadržaj svake šerpe zagrije, provri i skuha.
Nakon malo vremena, baka je isključila ringle i povadila sve na zasebne tanjire. Onda se okrenula djevojci i pitala: Šta vidiš ovdje?
Mrkvu, jaje i kafu, zbunjeno je rekla unuka. Ali ne znam šta pokušavaš s ovim.
Baka nije odgovorila, samo je pozvala unuku da pipne šargarepu. Na dodir je bila mekana. Zatim je trebalo da pritisne jaje. Ljuska više nije bila tako lomljiva kao pre kuvanja, a unutra je bilo čvrsto. Zatim je trebalo da pipne vodu s kafom. Voda je postala gušća, kremastija, mirisnija.
Koja ti se najviše dopada, draga moja? Koja od ovih namirnica želiš da budeš? Da od problema omekšaš kao mrkva i postaneš osjetljivija, izgubiš svoju čvrstinu? Ili bi pijre da kao jaje, osjetljiva i nježna, od problema ojačaš unutra? Ili bi možda najviše voljela da budeš kao kafa, da kada ti se desi nešto na šta ne možeš da utičeš, iz toga izvučeš najbolje i postaneš još bolja?
Ako si kao kafa, kada ti život donese najgore okolnosti, nećeš ih vidjeti kao prepreku, već kao priliku da postaneš bolja i okreneš sve u svoju korist. Budi kao kafa, najdraža moja! O svakom problemu misli kao o merdevinama koje ti pomažu da se uvijek popneš jedan stepenik više!
(Stil.kurir.rs)