U toku emisije “Pitanja gledalaca” voditelj Darko Tanasijević pročitao je pitanje Zvezdanu Slavniću.
– Koliko te je obradovala vijest o Moki i majci? – pitao ga je voditelj, piše Srbija Danas.
– Kako me nije obradovala. Oni se od tih 30 godina koliko se nisu viđali, ja sam bio sedmi razred kad su se razišli. Tih narednih 5 godina su bili u kao kontaktu i poslije toga nekih 20 godina se nisu čuli osim što su se videli u gradu par puta, ali nisu prišli jedan drugom. Zato sam bio šokiran, bilo mi je nevjerovatno. Ana mi je rekla jednu informaciju, da je bila kod doktora koji je mojoj majci zamijenio terapiju i da joj je stanje jako dobro. Tad sam shvatio da je sve moguće – rekao je Zvezdan.
– Je l’ bi im nešto rekao? – rekao je Darko.
– Volio bih da se čuju i sprdaju jedan sa drugim. Ne znam da li su se vidjeli, ali bi mi bilo drago da ih po izlasku izvedem na ručak – rekao je Zvezdan.
– Šta misliš da ih je ujedinilo? – pitao je Darko
– Koliko god da moja majka voli Anu što je neosporno, i obrnuto, ipak sam ja njeno dijete, jedinac. Ona i otac gledaju na ovo kako gledaju. Moka je jako objektivan i cijeli život je govorio sve realno i za mene. Vjerovatno mu je sve ovo teško palo i to ih je spojilo. Nije ih lijep razlog spojio. Vjerovatno ta moja priča da ću da idem kod Matore, pa da se vratim ovdje. Ja sam ovdje prošetao stolom jer sam pitao Necu i dali su mi tri verzije, prva da u 46. godini ovako čovek sa 746 modrica ne treba da izgleda i ne smije tako da rešava stvari – rekao je Zvezdan.
– Ana je imala teoriju da su pisma nemoguća, ja sam negde zaključio da si ti mislio da Ana nije najsrećnija ako su se oni pomirili – rekao je Darko.
– Kad je došlo da je to tačno, prvi papir sam joj pokazao da bi shvatila da radi pogrešne stvari i da joj objasnim da nije normalno. Tu su napisana dva imena koja je pozdravljala i uradila nešto jako ružno. Džoniju sam rekao da je čuva kao svoje kad sam odlazio, a ona mi je rekla da je on sto puta više uradio nego što sam tražio – rekao je Zvezdan.
– I Šmizla je isto – dodala je Ana.
– On je dečko sa tribine i nije uopšte bibliotekar. Ona unhappy cokće i to je bolest koja se zove “ne znam šta radim i apsolutno sam pala sa marsa”. On je namjestio mene kod nje za 200 evra za neku ribu. Ima četiri osobe koje su isto tad bile u šoku kao i ja. Samo mi je bilo da joj pokažem da greši u svojim tripovima. Opet nisam mogao da potvrdim Slavičin rukopis, a njena prva rekacija je: “Maki to nismo mi” i ja sam otišao.
Detaljnije u videu ispod teksta.