Oženio muž mlađu ženu i bili kratko u braku.
Nakon toga je vraća roditeljima sa prigovorom:
“Ona ne zna kuhati. Kakva je to žena, gdje je zenstvenost? Naucite je kuhati pa da je mogu ženom nazvati….zovite me kada od nje ženu napravite.”
Babo pomalo ljutit ali prešuti…
“Dobro sine. Nije problem. Naučit ce nju majka da kuha.”
I tako i bilo. Majka je naučila kuhati, junak dosao.
Kaze babo: “Eto ga sine. Naučila je. Hajde sad da proslavimo. Eno ti onaj ovan tamo pa ga zakolji i pripremi pa da jedemo, da proslavimo…”
Kad mladoženja zamuca…
“Ali…ja…ja to ne mogu, ne znam….”
A na to babo radosno:
“Aaaa ne moze tako. Ne može se takav muškarac muškom zvati….tobejarabi.
Hajde ti sine kuci pa kad od tebe babo muško napravi onda nas nazovi.”
—-
BONUS ISPOVESTI
Bivša mi tripuje na new ege, nekakve izvore, indijske šamane itd. Ima cijelu armadu pogubljenih ljudi na fejsu i ostavljaju si poruke potpore. Doslovno filozofiraju o svemu, pa si dijele nekakve tekstove u smislu: upoznaj sebe, voli sebe, pa onda neki ksavier je ušao u planetarni sustav molekula, pa onda da su oni 5d, mi ostali WD, pa njuše mahovinu po šumama, pa prevode neka xxxxx koja veze nemaju sa mozgom. A da ne kažem da si davaju titule poput galaktički guru, mjesečev sanjar, jahači univerzuma i slično. I to je more ljudi sa Balkana. Uglavnom dođe mi da nazovem mup i upitam popisuje li tko ove deb… jer tu ima i pametnjakovića koji naplaćuju nekakve daljinske seanse di oni šalju nekakvu energiju. Iznerviram se svaki put kad joj pogledam fejs, da vidim je l’ joj bolje bez mene…
Voljela sam ga, i mnogo patila kada me je ostavio. Plakala sam mjesecima, smršala, ugrozila svoje zdravlje. U to vrijeme imao je dobar posao, finansije mu nisu bile problem, bio je poželjan i u društvu i među ženama. Ja jedna skromna djevojka sa 300e prosječnom platom nisam mogla u svemu da ga pratim. U svakom slučaju iako sam ja njega iskreno voljela, njemu to nije bilo dovoljno. Prošle su godine, ja sam prilično napredovala u poslu, dok je kod njega situacija bila obrnuta. Nestalo para, nestalo i žena kao i društva. Možda zvuči surovo ali ujedno su mi i smiješni i žalosni njegovi pokušaji da me vrati. Žao mi je lepi, ali nema kod mene odi mi dođi mi.
Mislim da nije normalno pričati drugaricama koliko je spolovilo tvog dečka.
Odbijao sam ponude za posao, jer sam hteo da se poštedim loših iskustava. Znao sam firme, jer su moje kolege šetkale od jedne do druge. Znao sam i sve mane i probleme. Posle dve godine sam našao dobar posao, ali nikad neću zaboraviti pakao kroz koji sam prošao sa roditeljima zato što nisam hteo da radim bilo gde. Ni dan danas ne mogu da im oprostim sve uvrede koje su mi u tom periodu upućene.