Stephen Hawking bio je čovjek neslomljivog duha.
Rođen je kao zdravo dijete u obitelji medicinskih radnika.
Bio je na fakultetu kada mu je otkrivena strašna dijagnoza: amiotrofična lateralna skleroza.
Iako doktori nisu bili optimistični, Stephen je dokazao da snažan um može gotovo sve.
Kada su mu skoro svi mišići otkazali, kada je zbog teške upale pluća disao kroz cjevčicu na dušniku, kolica je pokretao koristeći samo obraz.
Čak i tako nepokretan on je živio veoma aktivan život i sudjelovao na konferencijama. 14. ožujka 2018. godine je tiho zaspao i nije se probudio.
Ovo je predvideo da će se dogoditi:
- Nuklearni rat
- Stvaranje genetskih modifikovanih virusa
- globalno zatopljenje
- Razvoj visoke inteligencije robota, tako da će ljudi biti suvišni
Uprkos neprekidnoj borbi sa bolešću motornog neurona, Stiven Hoking je postao jedan od najcenjenijih i najslavnijih naučnika svoga vremena.
Izuzetno duhovit i spreman na šale na sopstveni račun, Hoking, preminuo 2018. u 76. godini, bio je popularni ambasador nauke i uvek je pazio na to da najšira javnost ima jasan uvid u njegov rad.
Njegova knjiga „Kratka istorija vremena“ neočekivano je postala bestseler iako nije jasno kako je toliko mnogo ljudi uspelo da je pročita do kraja.
Pojavio su u mnogim popularnim TV serijama i pozajmio svoj sintetizovani glas raznim audio snimcima.
Stiven Vilijem Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Njegov otac, istraživački biolog, odselio se sa njegovom majkom iz Londona da bi izbegao nemačko bombardovanje.
Hoking je odrastao u Londonu i Sent Olbansu i, nakon što je stekao diplomu iz fizike na Oksfordu, išao na Kembridž na postdiplomske istraživačke studije iz kosmologije.
Kao tinejdžer je uživao u jahanju i veslanju, ali dok je bio na Kembridžu postavljena mu je dijagnoza jednog oblika bolesti motornog neurona od koje će ostati potpuno paralisan.
Dok se spremao da se oženi sa svojom prvom ženom Džejn 1964. godine, njegovi lekari mu nisu dali još više od dve-tri godine života.
Ali bolest je napredovala sporije nego što se očekivalo.
Njih dvoje su dobili troje dece, a 1988. godine – iako je Hoking tada već mogao da govori samo uz pomoć sintetizatora glasa posle traheotomije – završio je „Kratku istoriju vremena“ – vodič kroz kosmologiju za početnike.
Knjiga se prodala u više od 10 miliona primeraka, mada je njen autor bio svestan da je nazivaju „najpopularnijom nepročitanom knjigom“.
Tokom čitave karijere dobijao je počasne diplome, ordenje i nagrade, a 1982. godine primio je i orden Reda britanske imperije.
Navodno mu je devedesetih ponuđena i titula viteza, ali je kasnije obelodanjeno da ju je odbio zbog problema sa vladinim finansiranjem naučnih projekata.
Hoking je otkrio fenomen koji je postao poznat kao „Hokingova radijacija“, kada crne rupe ispuštaju energiju i pretvaraju se u ništavilo. Bio je slavan po izuzetnoj sposobnosti da vizualizuje naučna rešenja bez proračuna ili eksperimenta.
Ali možda je najviše pažnje privukla njegova „teorija svega“, koja sugeriše da se univerzum razvija prema jasno definisanim zakonima.
„Ovaj kompletni set zakona može da nam pruži odgovore na pitanja kao što su kako je nastao univerzum“, rekao je on.
„Kuda se kreće i da li će imati kraj? A ako hoće, kako će se tačno okončati? Ako nađemo odgovore na ta pitanja, zaista ćemo spoznati božji um.“
Hokingov status slavne ličnosti potvrdili su čak i Simpsonovi – opisan je kako pije u baru sa Homerom, sugerišući da bi čak mogao da ukrade Homerovu ideju da je univerzum oblika krofne.
Pojavio se u specijalnom dokumentarcu o BBC-jevoj humorističkoj seriji „Crveni patuljak“, u kom je govorio o tome zašto voli seriju, a pojavio se i u „Zvezdanim stazama: Sledećoj generaciji“ kao hologram samog sebe.
Rok grupa Pink Flojd iskoristila je njegov prepoznatljiviji sintetizovani glas za uvod u pesmu „Keep Talking“ na njihovom albumu iz 1994. godine „The Division Bell“.
Ne dozvolivši da ga njegovo fizičko stanje omete, nastavio je da radi kao Lukasovski profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu, a 2001. godine objavljena je njegova druga knjiga „Kosmos u orahovoj ljusci“.
- Nepredvidiv
Verovao je da je od svoje bolesti imao neke koristi; tvrdio je da mu je život bio dosadio pre nego što se razboleo.
Ali zbog svog stanja neizbežno je bio upućen na druge.
Često se zahvaljivao ženi, koja se starala o njemu više od 20 godina, a prijatelji i rođaci bili su šokirani kad ju je ostavio zbog jedne od svojih medicinskih sestara, Elejn Mejson, sa kojom se oženio 1995. godine.
Njih dvoje su se kasnije razveli 2006. godine.
Hoking je do 2000. godine postao česti posetilac hitnog prijema bolnice Adenbruk u Kembridžu, tražeći lečenje za raznovrsne povrede.
Policija je saslušala nekoliko ljudi povodom optužbi da je tokom godina bio izložen verbalnom i fizičkim zlostavljanju.
Bio je poznat kao nepredvidivi, gotovo nemarni vozač svojih električnih invalidskih kolica, a insistirao je da njegove povrede nisu nastale tokom zlostavljanja.
Ništa nije preduzeto po tom pitanju.
Postao je 2007. godine prvi kvadriplegičar koji je iskusio bestežinsko stanje u tzv. „kometi povraćke“, modifikovanom avionu posebno dizajniranom da simulira nultu gravitaciju.
Rekao je da je to uradio da bi podstakao interesovanje za svemirska putovanja i rezervisao sedište u Virdžinovom galaktičkom suborbitalnom svemirskom avionu ser Ričarda Brensona.
„Verujem da životu na Zemlji konstantno preti uništenje u katastrofama kao što su iznenadni nuklearni rat, genetski modifikovan virus ili neka druga opasnost.
„Mislim da ljudska rasa nema budućnost ako ne otputuje u svemir – zbog toga želim da podstaknem interesovanje javnosti.“
Film „Teorija svega“ pojavio se 2014. godine, snimljen na osnovu svedočanstva Džejn Hoking o njihovom upoznavanju i braku.
Hoking je lično sreo Edija Redmejna u sklopu glumčevih priprema za ulogu slavnog naučnika.
U seriji na televizijskom kanalu Diskaveri, rekao je da je savršeno racionalno pretpostaviti da negde drugde postoji inteligentni život, ali je upozorio da bi vanzemaljci mogli samo da dođu da iskoriste resurse Zemlje i produže dalje.
Hoking je takođe predvideo kraj čovečanstva od globalnog zagrevanja, velike komete ili novog virusa.
Sarađivao je sa ruskim investitorom Jurijem Milnerom 2015. godine na projektima pronalaska dokaza o postojanju vanzemaljskog života.
Jednom je napisao da ima bolest motornog neurona gotovo čitav svoj život, ali da ga to nije sprečilo da ima atraktivnu porodicu i da bude uspešan u svom poslu.
„To samo pokazuje“, rekao je „da čovek nikad ne sme da izgubi nadu.“
