“Razbolim se, bio vikend”
“Razbolim se ja, vikend bio, temperatura skoro 40, sve me boljelo. Moja žena pobegla od mene na 2 metra, rekla da će da me prijavi za kovid19 ako se sam ne prijavim, jela, drndala telefon, spremila se i otišla da se vidi sa drugaricama..
Kako je ona otišla, zove mene moj brat da me čuje.. U roku od 15 min evo njega i njegove žene, moje snaje..
Umotala mi noge u čarape natopljene alkoholom pa u deblje čarape, pa mi dala brufen i 4 velike tablete vitamina C, i kad sam to sve progutao bombone propolisa..
Pokrila me sa još 2 ćebeta, kad kontam u kuhinji moj brat kuva supu.. Stiže supa.. Pojeo ja supu, sav se preznojio.. Prođe sat vremena,…
Otišao ja istuširao se i osjećao sam se mnogo bolje, temperatura 37 sa nešto malo…
Ostali su sa mnom dok nije moja žena došla.
I gledam sad, da mi nije bilo njih dvoje mogao sam da skapam.. A moja žena mi je stalno prigovarala kako su oni ovakvi onakvi i kako treba da se udaljim od njih… E živote pokvareni džoistiku.”
(ispovesti.com)
BONUS
“Prevarila”sam momka sa bivšim. Stavljam pod navodnike jer momak sadašnji i ja imamo dogovor da ako nam se desi da imamo neki neobavezni sex na jednu noć sa nekim da je to sasvim u redu i da ne utiče na naš odnos… Pa mi bilo mnogo logičnije da spavam sa likom koga već znam i sa kime znam da nikad nije manjkalo strasti nego sa nekim random koga ne poznajem… Smatram da mi ljudi nismo monogamna bića i da pre ili kasnije neko žudi za nekim drugim, pa što onda sebi i tom nekom odmah u startu ne pružiti takvu slobodu… Nema veze sa ljubavlju, ima veze sa animal instinktom.
Student sam, ne mogu vam opisati tu količinu sreće kada sam našla jeftine tečne hemijske, ludo ali istinito.
Moja žena apsolutno prezire svaki vid komunikacije koji imam sa majkom. Zbog toga sam bukvalno prekinuo 90% komunikacije koju sam imao. Istina je, jesam bio malo prisniji s njom ali rekao bih da nije prelazilo granice normale. Sada u zadnjih 2 meseca sam s njom razmenio 4 poruke. Zamolila me da joj se ne javljam i kada pišem ocu da je ne pominjem. Bili smo na putu i kada smo se vratili, javio sam se ocu i rekao mu da je sve ok (put je bio u vezi nečega što se brinu) i rekao mu da prenese majki. Zbog TE poruke žena mi je došla i rekla da je sa mnom završila i da više nikada neće prema meni gajiti emocije koje je do sada imala, nekontrolisano se klela i nazivala me maminim potrčkom. Tvrdi da su mi njene emocije nebitne i da mi je bitnije da se javim majki nego da ispoštujem njen zahtjev da joj ne pišem ili je pominjem. Zaista je volim najviše na svetu ali mislim da oba moja roditelja ako ništa zaslužuju makar poruku svako malo….I dalje ne razgovara sa mnom…
Imam dvoje dece a pre njih sam 5 puta abortirala. Uvek posle abortusa mi nije bilo žao, više sam žalila za novcem koji sam dala na to. Niko to ne zna i niti će ikad saznati.
Juče sam ga vidjela u marketu sa djevojkom. Takav šok, takav napad panike. Samo sam spustila korpu i istrčala van i trčala sve do stana. Mislila sam srce će mi iskočiti iz grudi i histerično sam se do krvi grebala dok sam plakala. Već 2 dana se kupam ledenom vodom. Ništa ne pomaže, ništa mi ne skreće misli. Ništa me ne boli više od njega. Osjećam neku agresivnu bol. Zašto me nije prošlo i nakon 2 godine? Zašto ne mogu da ga prebolim?