“Živim sa djevojkom možda i budućom ženom”
“Živim sa djevojkom možda i budućom ženom, radim kao programer od kuće i zarađujem oko 10 prosječnih plata mjesečno.
Djevojci sam rekao da zarađujem samo polovinu tih primanja a ujedno imam i stan za koji ona ne zna i nije na moje ime već na ime firme iza koje ja stojim.
Često joj kažem idem do neke firme da radim nešto i onda cijeli dan provedem sam u tom stanu.
Ja stvarno ne znam da li da joj kažem za bilo šta od ovog jer smatram da i nisu neke laži koje bi nju ugrozile.
I naravno ne varam je.”
BONUS:
Kada smo kupovali stan, birali smo i lokaciju i cenu. Naišli smo na prodaju stana u ulici gde je, tada kao student, živeo moj bivši dečko sa sestrom i cimerkom, a redovan gost sam bila i ja. Nije mi ni na pamet palo da se prodaje baš taj stan. Stan koji u meni budi najlepše mladalačke trenutke tokom studiranja, koji ima dušu… retko mesto koje me je činilo srećnom. Ta terasa i zalazak sunca, učenje i mukice oko učenja, jedva čekanje da se završi ispit pa da se prošeta jer dosta je gledanja sunčanih dana kroz prozor… Ma predivne uspomene. Kupili smo ga, ali moj muž ne zna za ovo. Ne planiram ni da mu kažem. I da se razumemo, ne patim niti me isto vezuje za bivšeg. Imamo divan brak i prelepo se osećam. Ali jedno znam, od prvog trenutka je mojoj duši taj stan nekako legao i evo biće do kraja života…
Imao sam devojku. Španjolku. Posle par meseci veze je počela da priča o deci, kreirala mi u glavi sliku. To sam i ja počeo da želim. Uživali smo u životu. Plesali smo. Išli po Evropi. Kao u filmu. Došla je korona. Bili smo u kući dugo. Njoj nisu produžili ugovor. Dobila je posao u Španiji. Ostavila me u Nemačkoj. Raskinuli smo tada. Pa se pomirili. Pa raskinuli. Pa se pomirili. Odem ja u Španiju, zaprosim je. Kaže ne. Vratim se, blokiram je svuda. Sem na mailu. Za dan, ne izdržim, pošaljem mail, otvorim dušu. Kaže – nadji posao u Španiji i biće sve u redu. Nađem. Sad se spremam da odem na par nedelja tamo da provedemo zajedno – da bi mi rekla – sad sam pričala sa majkom i sestrom, ne želim da dođeš. Sada smo se blokirali svuda i konačno je gotovo. Imam svoj život nazad.
Kada smo kupovali stan, birali smo i lokaciju i cenu. Naišli smo na prodaju stana u ulici gde je, tada kao student, živeo moj bivši dečko sa sestrom i cimerkom, a redovan gost sam bila i ja. Nije mi ni na pamet palo da se prodaje baš taj stan. Stan koji u meni budi najlepše mladalačke trenutke tokom studiranja, koji ima dušu… retko mesto koje me je činilo srećnom. Ta terasa i zalazak sunca, učenje i mukice oko učenja, jedva čekanje da se završi ispit pa da se prošeta jer dosta je gledanja sunčanih dana kroz prozor… Ma predivne uspomene. Kupili smo ga, ali moj muž ne zna za ovo. Ne planiram ni da mu kažem. I da se razumemo, ne patim niti me isto vezuje za bivšeg. Imamo divan brak i prelepo se osećam. Ali jedno znam, od prvog trenutka je mojoj duši taj stan nekako legao i evo biće do kraja života…