“Pozajmim jednoj drugarici štikle i nije mi ih vraćala mjesec dana.
Na kraju joj kažem da ih vrati i ona sve govori vratiće ih i ne vraća ih. I tako se to odužilo skoro 3 mjeseca, mi smo se gledale ali ona kao “zaboravi” da mi vrati štikle jer je u obavezama.
Vidjela sam na instagramu da se slika u njima i da ih često nosi. Tu mi pukne film, nije mi padalo na pamet da joj poklonim štikle jer su markirane i jer sam ih platila 150 eura.
Na kraju je jedan dan pitam da li je kući, kaže da jeste i ja joj napišem “evo prolazila sam ispred tvoje zgrade pa rekoh da se popnem da uzmem štikle, trebaju mi noćas”.
Kad ona otvori vrate i bukvalno mi ih je bacila u ruke i rekla “Zar zaista nemaš nijedne druge štikle? Stvarno bi trebala da kupiš”.
Ona će meni komentarisati kako trebam da kupim a bukvalno je ukrala moje. ”
BONUS
Volim što mu se i posle 5 godina zajedničkog života radujem svakog dana kada treba da dođe sa posla, što sam srećna kad pomislim da ćemo i večeras otići zajedno na spavanje. Volim što sam mirna pored njega, što se ne pitam da li je to to. Volim što možemo biti razdvojeni i po mesec dana, i možemo jedno bez drugog. Volim što je celokupna jedna osoba za sebe. Što znam da može bez mene, a opet bira da bude sa mnom. Volim što zna kako da me voli, a da ne poželim da pobegnem.
Neću nikad razumeti svoju ženu, sa drugaricama, kumom i ostalim ženskim svetom se čuje pa svakodnevno, stalno neki razgovori, poruke, dele recepte, iskustva, piju kafe, a posle ih ogovara najsočnije, svašta mi priča o njima, i vidno ih mrzi, prezire i šta sve ne. A meni je već muka kad krene da mi priča o njima. Čak je ogovarala i sopstvenu majku. Ovo je toliko toksično da mi se stomak steže kad krene da mi priča o nekoj poznanici. Meni kad neko ne prija ja lepo prekinem taj odnos i gotovo, imam par prijatelja, više mi i ne treba.
Korona je odlično pokazala koliko se običan narod (koji slova nije pročitao o medicini iz stručne literature) miješa i pametuje u to zanimanje. Svi sve znaju bolje od doktora i srodnih zanimanja. Najobrazovaniji svjetski naučnici ne mogu ništa reći sa sigurnošću, ali prosječni balkanac sve zna i sve mu je jasno. Diskutuju o respiratorima, misle da je to novi lijek, a ne znaju da se koristi sto godina svakodnevno u bolnicama. Htjela sam upisati medicinu, ali više ne želim. Ne znam kako doktori imaju strpljenja svaki dan slušati neznalice kako im se miješaju u posao. Mislim da se ni u jednu struku toliko ne petljaju, skidam im kapu.